Kompozitori


Đovani Pjerljuđi da Palestrina
Orlando di Laso
Gregor Fridrih Hendel
Johan Sebastijan Bah
Đuzepe Toreli
Arkanđelo Koreli
Jan Valclav Štamic
Franc Jozef Hajdn
Volfgan Amadeus Mozart
Ludvig van Betoven
Franc Šubert
Robert Šuman
Karl Marija fon Veber
Feliks Mendelson Bartoldi
Frederik Šopen
Franc List
Hektor Berlioz
Đokaino Rosini
Đuzepe Verdi
Šarl Guno
Žorž Bize
Žak Ofenbah
Johan Štarus
Johan Štraus (mlađi)
Rihart Vagner
Johans Brams
Rihard Štraus
Maihail Ivanovič Glinka
Milij Balakrijev
Cezar Kjui
Modest Petrovič Musorgski
Nikolaj Rimski Korsakov
Aleksandar Borodin
Petar Iljič Čajkovski
Bedžih Smetana
Antonjin Dvoržak
Edvag Grig
Kornelije Stanković
Josif Marinković
Stevan Stojanović Mokranjac
Klod Debisi
Moris Ravel
Igor Stravinski
Bendžamin Britn
Luj Armstrong
Džordž Geršvin
Petar Konjović
Miloje Milojević
Vasilije Mokranjac
Dušan Rodić
Rihard Vagner
    Glavni nosilac “muzike budućnosti” bio je Rihard Vagner (1813–1883). Vagner je bio operski čovek. Nastojao je da stvori novu umetničku formu, muzičku dramu koja treba da udruži čuvene njemačke narodne bajke sa velikim pozorišnim spektaklom.Pratio ga je glas da je arogantan, nepošten, licemeran i ljubomoran.

    Za Vagnera bi moglo da se kaže da je bio preteča pokreta Muzika Buduć-nosti. U to vreme, kompozitori su se svrstavali u jedan od dva filozofska tabora: one koji su inspiraciju tražili u budućnosti (kakvi su bili Vagner, List i Berlioz) i one koji su je tražili u prošlosti (kao Brams, koji je bio, kao što se možda sećate, konzervativan u komponovanju). U stvari, Brams i Vagner su bili žrtve suparništva podržavanog od strane njihovih oboža-valaca. U privatnom životu Brams je stvarno bio privržen Vagneru. Među-tim, u javnosti je išao na ruku medijskim preterivanjima. Kada je jednom prilikom čuo vest da je umro jedan član Vagnerovog orkestra, sarkastično je prokomentarisao: “Prva žrtva”.

    Vagner je u svojim operama razvio postupak da svakom od glavnih likova dodeli muzičku temu. Svaka mala melodija, nazvana lajtmotiv (nem. Leitmotif ) pojavljuje se i nestaje uz svoj lik. Ovakav koncept, na koji je uticala i Berliozova idée fix , kasnije je veoma često korišćen, na primjer kod Riharda Štrausa.

    Vagnerove opere imaju velike uvertire – ponekad poznate pod nazivom prelidi – koje mogu da budu izvođene i kao samostalni orkestarski komadi.

    Neke od Vagnerovih uvertira su:
    Pored navedenih dela, trebalo bi da slušate i Jahanje Valkira iz opere Valkire ( Die Walküre) . (Muzika koja je poznata iz filma Apokalipsa danas ).
Poslušajte:
*Uvertira za operu Majstori pevači ( Die Meistersinger
*Uvertira za operu Rienci ( Rienzi
*Prelid i Ljubavna smrt (poznata i kao Liebestod ) iz opere Tristan i Izolda










<< prethodna